'Duša' se dakle odnosi na osobu, telo ili sebe. Čuveno 'Save Our Souls' (S.O.S.) jasno znači 'Spasite nas smrti !' 'Duša' si dakle 'ti', ili skup svih stvari koje sačinjavaju osobu. Razumljivo je, stoga, da mnoge današnje verzije Biblije retko koriste reč 'duša', prevodeći je umesto toga sa 'ti' ili 'osoba'. Životinje koje je Bog stvorio su nazvane "žive duše… sve žive duše". Hebrejska reč prevedena "duša" ovde 'nefeš', koja je takođe prevedena 'duša'; na primer : "i posta čovjek duša živa". Tako čovek je 'duša', isto kao što su i životinje 'duše'. Jedina razlika između ljudskog roda i životinja je ta da je čovek duševno superiorniji od njih; on je stvoren po fizičkom obliku Božijem i neki su ljudi pozvani poznavanju evanđelja s kojim im je nada o besmrtnosti otkrivena. Što se tiče naše osnovne prirode i prirode naše smrti, nema nikakve razlike između čoveka i životinje.
"Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva (primeti duplo isticanje); kako gine ona tako ginu i oni… i čovjek ništa nije bolji od stoke… Sve (tj. čovek i životinja) ide na jedno mjesto (u grob); sve je od praha i sve se vraća u prah". Nadahnuti pisac 'Propovednika' se molio da Bog pomogne ljudima da shvate ovu tešku činjenicu: da mogu videti "da su kao stoka". Stoga je za očekivanje da će mnogi ljudi naći ovu činjenicu tešku za prihvaćanje; dakako, može biti ponižavajuće shvatiti da smo po prirodi tek životinje, proživljavajući iste nagone samoodržanja, opstanka najsposobnojih i rađanja. Prevod N.I.V. Pro.3:18 kaže da bog 'testirs' čoveka time što ga tera uvideti da je tek životinja; tj. oni koji su dovoljno ponizni biće Njegov istinski narod i shvatiće istinitot toga, ali oni koji nisu će pasti na tom 'testu'. Filozofija humanizma – ideja da su ljudska bića od vrhovne važnosti i vredosti – se tiho raširila svetom za vreme dvadesetog veka. Popriličan zadatak je očistiti naše razmišljanje od uticaja humanizma. Jasne reči Ps.39:5 su od pomoći: "Baš je ništa svaki čovjek živ". "(Nije) čovjeku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim".
Jedna od najosnovnijih stvari koje znamo je da sva ljudska tela – zaista sve "žive duše" – konačno umiru. 'Duša', dakle, umire; to je upravo protivno nečemu što je besmrtno. Nije iznenađujuće to da su oko trećine svih upotreba reči prevedenih 'duša' u Bibliji povezane sa smrću i uništenjem duše. Sama činjenica da se reč 'duša' koristi na ovaj način pokazuje da ona ne može biti nešto što je neuništivo i besmrtno...
Prijem 
Portalli 
