Definicija
AIDS (ili sida) je poslednji i najteži stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije.
Infekcija HIV-om (virusom humane imunodeficijencije), sa ili bez klinički ispoljenih manifestacija je infekcija koja obično godinama protiče bez ikakvih subjektivnih tegoba i znakova bolesti.
Od momenta infekcije zaražena osoba postaje nosilac virusa i potencijalni izvor zaraze.
Etiologija
Izazivač je infektivni agens – virus humane imunodeficijencije, HIV. Osobine HIV-a:
• pripada familiji retroviridas, podfamiliji lentiviridas (infekcije izazvane ovim virusima imaju dugotrajan i lagan razvoj (lente = polako))
• pripada RNK virusima veličine 100-140 nm
• identifikovana su 2 tipa: HIV1 i HIV2
• temperatura od 56°C ga inaktiviše za 30 minuta
• osetljiv je na jako visoke i jako niske vrednosti pH (< 3 i > 10).
• natrijum hipohlorit 0,5 % ga inaktiviše za 1 minut
• osetljiv je na uobičajena dezinfekciona sredstva (alkohol ga inaktiviše za par minuta)
• izdržava temperaturu od –70°C
• otporan je na UV i gama zrake
Putevi prenošenja
HIV se može preneti:
• seksualnim putem (polnim odnosom sa HIV pozitivnom osobo (vaginalnim, analnim ili oralnim)
• preko zaražene krvi ili krvnih derivata - najčešće kod intra-venskog uzimanja narkotika - kada se koristi zajednički pribor
• vertikalnom transmisijom (sa inficiranih majki na potomstvo)
Osetljivost i otpornost
Prema HIV-u postoji opšta osetljivost, bez obzira na uzrast, pol ili rasu. Veliki rizik postoji za osobe koje se rizično ponašaju, a pod rizičnim ponašanjem se podrazumeva:
Kada se ne koristi kondom pri svakom polnom kontaktu, kada se često menjaju seksualni partneri, kada postoji sklonost ka vezama “za jednu noć”, kada se stupa u seksualne odnose pod uticajem alkohola ili droge, kada se koristi zajednički pribor za pripremanje i ubrizgavanje droge, kada se bez zaštite dolazi u dodir sa ljudskom krvlju i sekretima.
Po svom patogenom delovanju HIV se izdvaja od drugih humanih virusa (zato što većina drugih virusa izaziva akutno oboljenje posle koga se stiče solidan imunitet, a patogeno dejstvo virusa prestaje).
Kod HIV infekcije pacijent postaje hronični virusonoša, bez ozdravljenja.
Izvor zaraze
Čovek je jedini rezervoar i izvor infekcije. Iako je virus otkriven u skoro svim ljudskim sekretima i ekskretima, telesne tečnosti preko kojih je moguća transmisija su: krv, semena tečnost, vaginalni sekret i majčino mleko. HIV se nalazi u visokoj koncentraciji i u cerebrospinalnoj tečnosti (likvoru) kao i u ušnoj masti – cerumenu, ali je inficiranje preko njih praktično nemoguće zbog nepostojanja načina za transmisiju.
Period zaraznosti
Počinje vrlo brzo nakon inficiranja i traje čitavog života. Infektivnost je visoka u početnom periodu nakon infekcije, a epidemiološki podaci govore da je vremenom sve veća, produbljivanjem imunodeficijencije, pojavom kliničkih simptoma i prisustvom drugih polno prenosivih bolesti.
Dijagnoza
Dijagnostika HIV infekcije počinje obično procenom rizika (rizičnog ponašanja) od strane stručnog lica. Zatim sledi laboratorijska dijagnostika, a ukoliko postoji i klinička slika, ona govori o početku samog AIDS-a.
Prijem 
Portalli 
