Sta je pishologija?

Psihologija je skup akademskih, kliničkih i industrijskih disciplina koje se bave proučavanjem, objašnjavanjem i predviđanjem ponašanja, razmišljanja, osjećaja (emocija), motivacije, ljudskih međuodnosa i njihovih potencijala.

Često ljudi pogrešno pomišljaju da su psiholozi čudotvorci, da umeju da čitaju misli, da se bave telepatijom ili da su hipnotizeri. Parapsihologija se bavi proučavanjem neobjašnjivih parapsiholoških pojava. Ona je nenaučna i nepriznata nauka. Psihologija je priznata nauka koja se bavi pojavama koje su naučno proverene i dokazane.

Laici ponekad izjednačavaju psihologiju sa psihijatrijom. Psihijatri stavljajaju u jezgro svog interesivanja organsku osnovu duševnog poremećaja, dok psiholozi proučavaju probleme življenja. Iz ovoga proizilazi da se psiholozi bave zdravim ljudima, dok se psihijatri bave duševno poremećenim ljudima. Psiholozi traže način kako da zdrav čovek živi još zdravije, a psihijatar medikamentima leči organski bolesnu
osobu.

Psihologija se kao nauka sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije zahvaljujući Vuntu. Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Fiziološka psihologija” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao i prvu psihološku laboratoriju.

Psihologija je grčka kovanica nastala od reči „psiho”(duh) i ”logos”(nauka). U prevodu bi to značilo "nauka o duši".

Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života. Psihički život čine: psihički procesi (opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija i dr.), psihičke osobine (navike, sposobnosti, interesovanja, sposobnosti i dr.) i manifestacije u ponašanju (u postupcima i reagovanjima)

To je nauka koja proučava psihički život ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja ponašanja i neposrednog iskustva. Teorijski zadatak psihologije je upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihičkog života, a praktični zadatak se odnosi na primenu rezultata psiholoških istraživanja u praksi.


Psihologiju primenjujemo i u svakodnevnom zivotu.
Svi ste ponekad u životu pomalo psiholozi, a niste ni svesni toga.

Ljudi imaju potrebu da pričaju o svom problemu, ne bi li dobili podršku i naravno da bi lakše rešili problem. Na primer kada vam se drug ili drugarica poveri, vi ga savetujete. Kako ga savetujete? Tako što sa saslušate, povezujete neke stvari i donosite zajedno nekakve zaključke.

Psihologija kao nauka može da vam pomogne u tome kako da pravilno povezujete stvari koje se dešavaju vama ali i ljudima oko vas.

psihologija je wrlo zanimljiwa nauka ali sto to ume da zatupi coweka pa to je strasno...

Kako mislis da zatupi coveka?

To zatupljivanje kod mene se odnosi na to da covek misli da je mnogo pametan i da moze da vrsi analize i da se igra sa necijim mozgom. Kao uspece da smiri nekoga, i za to je zahvalna psihologija i na svakoj osobi ce primeniti isti test jer su svi isti. Pa nisu isti! Za psihologiju je vazno slusanje satima, danima, godinama. Mozda neko ne spada u kategoriju ljudi A grupe, ni B grupe, ni C, grupe i tako dalje. Veoma tuzno... Znam par ljudi a izmedju ostalog i psihologe i neki su zaista prsli. Verovatno da im je dosadilo sto ne mogu svemu da se posvete povrsno i ne mogu odmah u startu da kazu "dijagnozu" i kad to urade i naidju na odstupanje i na odstupanje od onih izuzetaka koji su navedeni u udzebnicima i ostaloj literaturi, ne znaju gde se nalaze. Bolji psiholog u tom slucaju je najbolji prijatelj. Zalosno je sto vecina njih koji su studirali psihologiju ili se bave psihologijom na ovaj ili onaj nacin, misle da sve znaju i nemaju zadrsku da mozda grese u svojim procenama... I onda krenu sve da analiziraju. I uglavnom grese i prave pogresne korake... Mada toga ima i u drugim naukama..