Cutanje

Kada treba nesto precutati? Da li cesto cutite? Da li je bolje precutati nesto ili reci? I da li je cutanje zlato kao sto neka poslovica kaze?

Ćutanje...
Izuzetan kvalitet, u mnogim situacijama...

Ćutim kada znam da od mojih reči ne bi bilo ničeg dobrog. Kada bih samo obavezala drugog, ili obavezala mene. Kada bih otežala drugome, kada bih ubola slabost...

Neki mi traže da i tada pričam, kažu da ih istina ne boli i da sve hoće da čuju.
Ja im kažem, a onda opet ućutim. Jer ipak ispadne na kraju da su hteli da ćutim.

Ćutim kada znam da me neće čuti. Neću da bacam reči u vetar, pričanje mi uzima mnogo energije.

Ćutim, kada nisam siguran u ono što bih rekla.

Ćutim da ne bih slagala drugog ili sebe.

Ne ćutim kada namerno hoću da slažem. Kada od mene zahtevaju da lažem, ja im udovoljim. Ne osećam se lepo, ali se ne osećam ni krivom. Svako treba da dobije što traži. To je jedini način da shvati da je u pravu ili da je u krivu.

Ćutim jer mi je tako lakše, bez obzira da li su mi razlozi na mestu.

Bolje je nekad precuteti....ali ako neko smatra da to treba da se kaze...sta sad

e ja ne cutim nikad nij eni cudo sto me svuda banuju ma kakvi ne trea cutati nikad ... pa makar se ne cutanje obilo o glavu