Poruka vasoj ljubavi...

ti si poslednji na kog sam mislila da cu da odlepim!

nemam ja nikakvu poruku sve sto imam da kazem ja to 2 u 2 i gotovo

Violley kako mislis 2 u 2? Ti kad ides sa deckom vas ide cetvoro ili...?

Sta da kazem... E bedaka e bedaka...

CATerpillar ::

Violley kako mislis 2 u 2? Ti kad ides sa deckom vas ide cetvoro ili...?

pa uglavnom je tu i moja drugarica

"Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su ziveli svi osecaji i ljudske vrednosti.
Dobra Volja,Tuga,Znanje i medju ostalima i Ljubav.
Jednog su dana shvatilo da ce njihovo ostrvo da
potone,te su pripremili svoje brodove, kako bi ga napustili.
Jedino Ljubav zelela je ostati do poslednjeg trenutka.
Kada je ostrvo bilo samo tren do potonuca Ljubav je odlucila
potraziti pomoc.
Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala: "Bogatstvo, mozes li mi povesti sa sobom?"
"Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nema mesta."-rece Bogatstvo.
Ljubav tada odluci pitati Ponos koji je prolazio na velicanstvenom brodu.
"Ponose, preklinjem te, mozes li me povesti sa sobom?"
"Ne mogu ti pomoci, Ljubavi", odgovori Ponos: "Ovde je sve tako savrseno, mogla bi mi unistiti brod."
Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:" Tugo, molim te povedi me sa sobom!"
"Oh, Ljubavi", odgovori Tuga:" Tako sam tuzna da ne mogu."
Kada je Dobra Volja prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni cula Ljubav kako je doziva.
Tada Ljubav zacuje neki glas: "Dodji ,Ljubavi, ja cu te povesti sa sobom."
Bio je to starac u malenom camcu. Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko srecna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje te upita Znanje: "Znanje, ti sigurno znas ko me je
spasao?"
"To je bilo Vreme", odgovorilo je znanje.
"Vreme?", upitala je Lubav:"Pa zasto bi me vreme spasilo?"
Znanje odgovori:
"Zato sto je samo Vreme sposobno da proceni koliko je Ljubav vazna u zivotu..."

VOLIM TE...


- zbog tvojih dubokih očiju
- jer ne mogu zamisliti dan u životu bez tebe
- jer kada bismo se rastali, ne znam kako bih dalje
- jer sanjam o tebi
- zbog potpunosti koju osećam kada sam s tobom
- zbog načina na koji nam tela prijanjaju jedno uz drugo
- zbog načina na koji me nasmejavaš
- zbog tvoje brižnosti
- zbog tvoje nežnosti
- zbog pogleda koje izmenjujemo
- zbog stvari koje delimo
- jer bi sve učinio za moju sreću
- zbog tvoje ojećajnosti
- zbog načina kako podnosiš teška vremena
- zbog načina na koji me poštuješ
- zbog načina na koji me štitiš i braniš
- zbog osećaja koji me preplavljuje kada se grlimo
- zbog mekoće tvojih usana na mojim
- zbog tvoje razumnosti
- zbog načina na koji se odnosiš s ljudima
- zbog tvoje ljubavi prema životu
- zbog strasti prema onome što radiš
- zbog svakog tvog pogleda koji mi oduzme dah
- jer imam nekoga tako divnoga u svome životu
- zbog trenutaka koje delimo i koji će mi zauvek ostati u sećanju
- zbog načina na koji me voliš
- jer znam da nikad nećeš odustati od mene
- zbog načina na koji iskazuješ svoju ljubav prema meni
- jer me navodiš da budem više ono što jesam
- zbog poticanja moje kreativnosti i mašte
- zbog osećaja da je sve moguće
- zbog tvoga smisla za humor
- zbog toga što jesi
- zbog tvoje spontanosti
- jer sam zbog tebe najsrecnija osoba na svetu
- zbog izgleda kada spavaš
- zbog spremnosti da sve podeliš sa mnom
- zbog poruka koje mi ostavljaš kada se ne vidimo
- zbog načina na koji brineš o meni
- zbog zahvalnosti jer brinem o tebi
- zbog tvoje samouverenosti
- zbog načina na koji me oraspoložiš kada je teško
- zbog načina na koji me podržavaš kada preteram
- zbog vremena koje trošiš na pokazivanje ljubavi prema meni
- zbog izraza tvoga lica
- zbog spremnosti da iskušaš nove stvari
- zbog hrabrosti da budeš što jesi
- zbog toga što želiš biti sa mnom i ni sa kim drugim
- zbog osećaja kada sam s tobom
- Volim te zbog tebe!

Napisacu ti pesmu o tome
kako sam sama,
i kako provodim dane.
Napisacu ti pesmu,
kako mi svakodnevno sve vise trebas
i kako precrtavam dane.
Monotona i dosadna popodneva,
i besane noci.
Napisacu ti pesmu,
ali neumem da pronadjem prave reci,
neumem recima da iskazem bol.
Napisacu ti pesmu,ludo moja,
o tome kako stalno mislim na tebe,
kako sam samo tvoja,
i kako ti u svom pismu saljem deo sebe...

Ali neumem da te dodirnem u pesmi,
neumem da dodirnem rubove tvojih usana.
Mozda te moja pesma zaboli,
i bojim se da je napisem.
Ali ona vec nocima treperi u meni,
i moli me da ti kazem,
sve one reci bolne i nezne,
koje se radjaju u mojoj glavi!
Ali kako da ti napisem broj svojih suza,
kada to ni sama ne znam,
kako da ti opisem svoju ljubav,
kada ona ni u tri knjige ne bi stala!
Reci mi,najlepse moje,
kako da to napisem najlepsu pesmu o ljubavi,
kada si to u stvari,ti!
Sve ono sto mi treba,
sve ono sto volim i sto me boli...

Ipak,pokusacu da ti napisem pesmu,
o najlepsem delu moga zivota,
o jednom prohladnom oktobru,
o tamnim ocima koje vidim i kada zazmurim,
napisacu ti najlepse reci koje znam,
ali sve je to nista,
sve je to samo dim...
Jer jedino sto zelim je da dodirnem,
tvoje srce,
jedino sto zelim je da shvatis,
sve ono sto nisam napisala,
sve ono sto sam precutala,
jer necu da budim ceznju i stvaram bol.
I evo,napisala sam ti pesmu,
mada je jedino sto sam zelela u ovom trenu,
da ti kazem da te volim
i da to cujem od tebe!!!

O nama neće pisati istorija. Neće biti otisaka naših ruku na pločnicima Holiwooda. Nikada neće ponovo pokušati da nas sastavi biologija. Neće biti knjiga sa crvenim posvetama, neće biti plesanja vila nama u spomen. Da li će iko nekada pamtiti kako se zatresla Vasiona kada sam saznala da postojiš? Da li će opet nekome ovako mirisati hladni novembri kada opet nekim čudom talasi nepodnošljive hladnoće dopru iz dalekog Sibira? Možda čak ni film neće snimiti o nama. Možda čak i Bog nekada zaboravi. Možda ovde nekada budu samo prazne zgrade. Možda samo ptice budu stanovale u njima. Možda i ove reke nekada promene svoj tok, možda trava vremenom postane plava, možda se zaista nekada desi i da majmuni postanu ljudi, a ljudi da kolonije prave na drugim planetama. Možda i Isus po drugi put dođe da sudi živima i mrtvima. Možda nekada izda nalog anđelima da zatru svaki trag ovome svetu ako mu se nekada sve smuči, jer nimalo nije lako biti Bog.Ako se sve to i desi, ne brini. Nije bitna Istorija, nije ni biologija. Čak se ni matematičkim izrazima ne može sve objasniti. Moža im čak i nijedna teorema nije tačna, možda su naučnike svo vreme varala čula. Odbaci i sve knjige. U mnogima od njih opisuju samo grozne stvari. Možda nikada i ne stignemo do Misisipija. Možda nas ovde negde u grobove stave. Možda ne bude nikog da očita posmrtno slovo. Možda zabrane religiju pa ne bude ni sveštenika. Da li će deca nekada sedeti u klupama i učiti o nama? Možda će učiti o tome šta je fisija i fuzija i kako se pravi nuklearna bomba, ali zaista ne verujem da će bilo šta učiti o ljubavi. Da li će nekada pocrkati ovi biznismeni u poslednjem času spoznajući ništavnost novca, pa onda tvoje ime kao melem zbog bolova izgovarati. Ne verujem, ljubavi, odlaziće i dalje sa ovog sveta poslednjim tragovima svesti vapajući za svojim bogatstvom koje će ostajati nekim drugim bogatašima. Sudbina nam je da nas svi zaborave, čak i ovi što su sada mali i što jedva glavu dižu da bi pogledali svet. Mi smo samo putnici u ovom grozomornom vozu. Hajde, dođi već jednom, pogledaj ova ostrva koja imam u očima, ova neugasiva sunca koja ne vidi niko. A i šta je toliko bitno u ovom svetu, ko će čitati stranice naučenjačkih knjiga kada dođe vreme vatre i kada sve bude počelo da se topi? Ko će prozboriti koju reč o ljubavi kao što bih tebi ja, zapravo nekom reći da mu je i kuća i grad. Da mu je najdraža reka pokraj koje uvek stoji neko. Hoće li videti ove zelene boje i kroz naslage ovako debelog snega? Hoće li svesno prizivati samoću i odbijati ljude, večito zagledan u daleke praznine?

Ja sam danas šetala ulicama zaleđenog grada. Najdraži, kad bi samo znao moje obale, baš one koje si jedino ti počeo da naslućuješ. Idi tako, korak po korak i ostani kraj mene. Anđeli se samo jednom rađaju i niko ne zna ni gde ni kako. Sneg se već topi, uskoro ćemo opet ugledati sunce i dani će biti dugački kao svete knjige. I dok sam prolazila tamo znala sam da mi ti jedini imaš pravo svašta reći. Kada rešiš da učiniš to budi nežan, nasmej mi se. Neka mi tvoje oči budu večiti biseri. Tada me ne dodiruj. Budi sin anđela i dopusti mi da umrem zauvek tobom zanesena. I dok budem odlazila znaćeš da sam ja tvoja istorija koja neće prestati. Evo, baciću i novčić: pismo ili glava, sasvim je nebitno, uopšte se na mene ne moraš kladiti. Ja sam tvoja kao što je i Bog, budi siguran da nikada ništa od ovog neće prestati. Da li me voliš? Da li ti se ponekad učini da vidiš most, da nekog posebnog trenutka u gomili ljudi osetiš prizive užasne samoće? Ili ti se učini da još nije vreme da se kupi loz kao da će lutrija večno trajati? Kao da oni već ne pakuju svoje ostarele šatre za neke dolazeće generacije. Za neki novi, dolazeći: bolji ili gori svet. Kao da ne čuješ trubljenje poslednjih vozova sa zelezničkih stanica, ili sirenu našeg Titanika koji svakako, sa nama ili bez nas mora jednom poći. Možda, zapravo ni to nije tačno. Možda sam samo ptica koju več užasno bole krila i koja će ubrzo zauvek pasti. Ptica koja traga za svojim čarobnim drvetom i koja je već milijardu puta preletela svet ne nalazeći ga nigde. A možda si ti to drvo oko koga svake noći vile igraju i pevaju: „Roses are red“? Ali naravno te su tajne skrivene, i ja ih ovako ništavna i ne pokušavam dokučiti. Jedne večeri, pre mnogo godina, dok sam još verovala da postoji svet i da ću možda nekada uhvatiti sreću za krajičak haljine, dok je svirala u daljini lagana morska muzika a ja dubila lubenice kao američka deca sto čine sa bundevama za Noć veštica pokušavajući da napravim najstrašniji fenjer od koga bi se čak i starci uplašili, a kamoli ostali mali ljudi, dok je onaj topli vetar donosio mirise mora a ja tek postajala svesna svoje smrtnosti znajući da ću nekada morati od svega toga otići... tada sam spoznala da negde postojiš, te večeri, tamo u tom dalekom kraju, i da li da ti kažem da sam posle plakala, da sam pobacala sve, da sam pobegala u šumu koja je bila pored, da sam jecala pokraj onog južnjačkog drveća nadajući se da će me neko tražiti, ali mene nikada nije imao ko da traži. Zvezde su te noći bile neme. Pocepala sam košulju o grane onog šiblja i ruke su mi bile prepune krvi. Tako sam dočekala zoru i one rumene oblake. I bez obzira na svu tugu tog trenutka ja ga, vidiš, nikada neću zaboraviti. Pogotovo ne večeras, jer opet je jedna takva noć. Poljubi me u snu večeras, daj mi malo tog zlatnog praha, blagoslovi moje puteve i znaj da ti ja neću prestati.

Du nur Du!!!

Du nur Du bist ganz tief in mir drin,
gibst meinem Leben endlich wieder Sinn.

Du bist mein Stern der leuchtet in dunkler Nacht,
hast Freude - Sehnsucht in meinem Herzen entfacht

Du bist die Sonne die mich streichelnd berührt,
mit zärtlichen Händen in den Traum entführt.

Du bist der Wind der vertreibt alle Sorgen,
bei Dir fühle ich mich für immer geborgen.

Du bist der Regen der das Land lässt erblühen,
mit Dir möchte ich wie eine Sternschnuppe verglühen.

Du nur Du bist ganz tief in mir drin,
hiermit sage ich das ich verliebt in Dich bin.

SAMO TI

TI si osmeh koji mi treba da izdržim dan.
TI si poljubac koji mi treba za lakši san.
TI si zagrljaj zbog kojeg se budim svakog jutra.
TI si razlog zbog kojeg živim od danas do sutra .
TI si uteha koja me izvlači iz dubokog dna.
TI si suza, bol, nada i sreća moja najveća...
TI si... ma mogla bih ovako beskrajno pisati,
pa ipak sve neće stati u ove reci.

Jer to što meni si TI, ne može se izreći...
Čak i '' VOLIM TE''' ne govori ništa, premalo znači.
Za to što ja prema tebi osećam potrebno je naći izraz jači,
I ti osećaji su malo,
kad ni oni ne mogu pokazati koliko mi je stalo...

Rešenje je samo jedno: budi moj još dugo,
da otkriješ sve što ne mogu pokazati, što ne mogu reći...
I da vidiš moje ime u svojoj sreći.
I zato - živi sa mnom od danas do sutra.
Traži u meni razlog da se budiš svakog jutra.
Zaželi poljubac moj za lakši san.
Potraži u meni utehu da te izvlači s dna.
Pogledaj mene i seti se našeg najvećeg sna...
VOLIM TE!!!

Moje oci postoje da te prate, ruke, kada odes, da mi te vrate. Dusa postoji da me boli, a srce... jos milion godina da te voli...

Nadala se da me mozda bar malo sasvim malo volis…….
Svesna sam da sam za svoju patnju I sama kriva pa mi je utoliko I teze.
Gresna sam mnogo,ali sam svoje greske uvidela tek onda kada sam pocela da se kajem……tada je bilo kasno I nista se nije moglo promeniti.Na pocetak se nisam mogla vratiti,a napred nisam imala gde.
Padala sam u ponor bez izlaza,svuda oko sebe videla sam onaj mio tvoj lik.
Pokusavala sam da te zaboravim,ali sve je bilo UZALUD.
Nisam te mogla izbrisati iz svog srca I jos uvek ne mogu.U njemu ces ti uvek imati PRVO MESTO.
Ipak,hvala ti,hvala ti za najlepse oci na svetu.Na onaj DIVAN SUSRET uvek ce me podsecati njihov pogled.
I sada dok ovo pisem ja placem kao malo dete,kome su oduzeli najdrazu igracku.
Nikada neces shvatiti koliko BOLI RASTANAK….jer ja sam za tebe bila beznacajna…..
Zasto si mi pruzao nade,navodio me da verujem da me ipak volis.
Mora da si se tada smejao…ali to nista ne menja mozes se I dalje smejati,ali ja cu te UVEK VOLETI.
Ako ikada pozelis stisak ohrabrenja I koju rec utehe dodji ja cu te cekati bilo kad I bilo gde,bicu spremna da pocnemo sve ispocetka.
U mom zivotu ostaces rana koja stalno boli I NIKAD ne zarasta…..

VOLIM TE!

Hocu da umrem u tvojim rukama
stvorenim za moje tijelo
da osetimo vrelinu poljubca
isprepletenih prstiju....
Zelim da mi zamrsis kose
da ti poljubim rame
da osjetim tvoj dah na svom vratu
da se izgubis u mojim ocima
Hocu da budes dokaz
da sam volela do vjecnosti...
Zelim da se spoje dan i noc
da se priblizi istok i zapad
necu da ostanes daleki mi horizont
gdje nestaje vidikova linija...
Da te ne oduvaju vjetrovi
kada se smjeni plima i oseka
da osjetim toplotu sunca
u praznim jutrima sto se bude
da ostane trag beskraja...
Zelim da ispletem nevidljive mreze
putanju na nebeskom svodu
koja ce zauvjek da nosi
moje misli do tvog srca...
Zelim da ostavim trag na tebi
da ga osetis a drugi ne
da te uvjek iznova kao na pocetku
da opet dodjes mami...
Kao sundjer da te upijem
da ugasim zedj pomerenog razuma
dodir moj da te przi
i prodire u svaku poru tvog bica
Sanjam tvoje vrele dlanove
pomeram vreme i planove
i idem u beskraji let
zurim ti u zagrljaj kao da spasavam svijet...
Pisem ovo....i opet mislim
zasto ti snove svoje odajem
zasto ti tako verujem
iako te dobro ne poznajem...

Angelsmiledoll ::

Nadala se da me mozda bar malo sasvim malo volis…….
Svesna sam da sam za svoju patnju I sama kriva pa mi je utoliko I teze.
Gresna sam mnogo,ali sam svoje greske uvidela tek onda kada sam pocela da se kajem……tada je bilo kasno I nista se nije moglo promeniti.Na pocetak se nisam mogla vratiti,a napred nisam imala gde.
Padala sam u ponor bez izlaza,svuda oko sebe videla sam onaj mio tvoj lik.
Pokusavala sam da te zaboravim,ali sve je bilo UZALUD.
Nisam te mogla izbrisati iz svog srca I jos uvek ne mogu.U njemu ces ti uvek imati PRVO MESTO.
Ipak,hvala ti,hvala ti za najlepse oci na svetu.Na onaj DIVAN SUSRET uvek ce me podsecati njihov pogled.
I sada dok ovo pisem ja placem kao malo dete,kome su oduzeli najdrazu igracku.
Nikada neces shvatiti koliko BOLI RASTANAK….jer ja sam za tebe bila beznacajna…..
Zasto si mi pruzao nade,navodio me da verujem da me ipak volis.
Mora da si se tada smejao…ali to nista ne menja mozes se I dalje smejati,ali ja cu te UVEK VOLETI.
Ako ikada pozelis stisak ohrabrenja I koju rec utehe dodji ja cu te cekati bilo kad I bilo gde,bicu spremna da pocnemo sve ispocetka.
U mom zivotu ostaces rana koja stalno boli I NIKAD ne zarasta…..

VOLIM TE!

ja ipak ne mogu da zaboravim....

Nikoli ove stihove pevam,
Da za svu ljubav sveta mu zahvalim,
Jer razumevanje, iskrenost i čistoća,
Njegova su veličanstvena ljubav i mekoća.

Voli me – i previše me zavoleo,
Zelene mu oči ogledala anđeoske duše,
Poput jutarnje rose okupane suncem,
Blistaju nežno, silno privlačno.

Usne slađe i od meda i šampanjca,
Ružičaste i meke, poput orhideje,
Poput crnog vina opojne,
Poljubaca žedne, strastvene bujne.

Osmeh od uha do uha,
Usana spojenih od ruba do ruba,
Snagu mi daje pogled na njega,
Da se svakog jutra svinem do neba.

Zajedno ćemo ljubav da gradimo,
Svetu, čistu i iskrenu.
Zajedno ćemo ljubav da gradimo,
U dobru i zlu da se ljubimo.

Samo Bog zna šta je -
Najbolje za nas dvoje,
Zato ga je poslao pre tri godine dana,
Da moj život promijeni poput orkana.

VOLIM TE LUDO kao Smoki Cokoladu!

Zovem se Ljubav.

Postojala sam pre nego sto je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam prije nego sto je postojao covek.
Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.

Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke.

Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.
Volim da dodjem iznenada, kada se nenadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.
Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate nesuvisle recenice.
Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smete kao deca, volim da setate livadama i berete retko cvece.
Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pišete, da zbog mene price izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.

Ali sam tuzna kada me se bojite.
Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene.
Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim.
Niste verovali u mene, izmišljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.

Ali sve sam zbog vas izdrzala.
Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim.
Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, nepriemetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno.
Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti.
Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.

Ne bojte se.
Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove.
Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem.
Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja cu biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite.
Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojim cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.

Ne bojte se.
Otvorite srce i primite me u sebe.
Jer sam tu.
Jer postojim.

Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu...

Lolim te FoReVeR***
Ich liebe dich so sehr mein schatz sooooooo soooooooo sehr!!!